Kvalitativnom analizom je utvrđeno da su molekule karboksilne kiseline građene od atoma uljika (C), vodika (H) i kisika (O).

Metanska kiselina naziva se još i mravlja kiselina jer je prvi put izolirana iz crvenih mrava. U dodiru s kožom izaziva crvenilo, bol, plikove i oteklinu. Možemo ju još pronaći i kod meduza, žalcu pčele, dlačicama koprive, otrovu gusjenica.

Organske kiseline nazivamo karboksilne kiseline jer u svojoj građi sadrže karboksilnu funkcijsku skupinu. Ta funkcijska skupina sastoji se od jednog atoma ugljika, dvaju atoma kisika i jednog atoma vodika:

R-COOH (R=alkilni dio-ugljikovodični lanac ili u slučaju metanske kiseline atom vodika)

Etanska ili octena kiselina dobiva se oksidacijom etanola posredovanjem octenih baterija koje omogućuju vezanje kisika iz zraka i pretvaranje alkohola u kiselinu. Ovaj prirodni proces dobivanja octene kiseline naziva se octeno kiselo vrenje.

Ledište čiste octene kiseline (99,5 %) jest pri 17 °C, a pri nižoj temperaturi od te prelazi u čvrsto agregacijsko stanje. Njezini kristali izgledaju poput leda te je dobila ime ledena octena kiselina.  Čista, bez vode (ledena octena kiselina), je bezbojna, higroskopna tekućina koja upija vodu iz okoline i smrzava se već pri 16,5°C u bezbojni kristal.

Reakcija kiseline i lužine nazivamo neutralizacija a u toj reakciji nastaje sol i voda. Soli octene kiseline nazivamo etanoati (acetati) pa će u ovoj reakciji nastati kalijev etanoat (acetat):CH3COOK i voda

CH3COOH(aq) + KOH(aq) --> CH3COOK(aq) i H2O(l)

Ime karboksilne kiseline određeno je brojem ugljikovih atoma u najduljem ugljikovodičnom lancu. Sustavno ime karboksilne kiseline određuje se prema imenu najduljeg ugljikovodičnog lanca kojemu se doda nastavak -ska i riječ kiselina. Za prvu kiselinu u nizu dobiveno spajanjem riječi: metan (1 C atom) + ska kiselina; metanska kiselina (mravlja kiselina). Za drugu kiselinu u nizu dobiveno spajanjem riječi: etan (2 C atoma) + ska kiselina; etanska kiselina (octena kiselina)

Octena kiselina nastaje u procesu octeno-kiselog vrenja. Pri tome se događa oksidacija molekule alkohola (etanola) kisikom iz zraka.
Produkti su etanska (octena) kiselina i voda. To se vrenje odvija uz prisutnost octenih bakterija. U proizvodnji octa kao izvor etanola može se koristiti vino (nastaje vinski ocat) ili sok od jabuke (jabučni ocat).

Karboksilnu funkcijsku skupina sastoji se od jednog atoma ugljika, dvaju atoma kisika i jednog atoma vodika:

R-COOH (R=alkilni dio-ugljikovodični lanac ili u slučaju metanske kiseline atom vodika)

Kako metanska (mravlja kiselina) ima samo jedan ugljikov atom alkilni lanac R sastoji se samo od vodikovog atoma pa pišemo H-COOH (time ugljikov atom ostvaruje 4 veze sa susjednim atomima)

Octena kiselina nastaje u procesu octeno-kiselog vrenja. Pri tome se događa oksidacija molekule alkohola (etanola) kisikom iz zraka.
Produkti su etanska (octena) kiselina i voda. To se vrenje odvija uz prisutnost octenih bakterija.

CH3CH2OH(l) + O2(g) --> CH3COOH (l) + H2O(l)

Metanska ili mravlja kiselina prva je i najjednostavnija kiselina u homolognom nizu karboksilnih kiselina. Molekulska formula mravlje kiseline je HCOOH, a ono što će nastati njezinom disocijacijom je oksonijev ion (H3O+) i metanoatni ion (formijatni ion) HCOO–.

80%-tna otopina octene kiseline prodaje se pod imenom esencija (esenc). Octena kiselina u ovoj koncentraciji je opasna i zahtjeva posebno rukovanje. Octena esencija je opasna tekućina jer na koži izaziva duboke opekline. U industriji i kućanstvu iz octene se esencije razrjeđivanjem s vodom pripravlja ocat. Maseni udio octene kiseline u octu kreće se između 4 i 9%