Učitavam...

Kartice

Od atoma i iona do kemijskog spoja

U kojem agregacijskom stanju su ionski spojevi pri sobnoj temperaturi?

Prikaži odgovor

Ionski spojevi su pri sobnoj temperaturi čvrste tvari visokih tališta i vrelišta

Vrati na pitanje

Kako se naziva pozitivno nabijeni ion?

Prikaži odgovor

Kation je pozitivno nabijeni ion a nastaje ako neutralni atom otpusti jedan ili više elektrona

Vrati na pitanje

Od kojih se iona sastoji formulska jedinka spoja ZnBr2?

Prikaži odgovor

Formulska jedinka spoja je električki neutralna pa vrijedi pravilo:Zbroj pozitivnih naboja kationa mora biti jednak zbroju negativnih naboja aniona. Cinkovi (Zn) ioni su pozitivni 2+, a bromovi ioni su negativno nabijeni Br-,pa kako nemaju isti naboj potrebna su dva atoma broma da bi formulska jedinka bila neutralna.

Vrati na pitanje

Čemu je jednaka valencija iona?

Prikaži odgovor

Valencija je svojstvo atoma pojedinog kemijskog elementa da se spaja s određenim brojem atoma nekoga drugog elementa u kemijski spoj ili formulsku jedinku. Valencija brojčano odgovara nabojnom broju iona u ionskoj vezi.

Vrati na pitanje

Imenuj ion : S2-?

Prikaži odgovor

S2- je sulfidni ion, N3- je nitridni ioni, SO4-2 je sulfatni ion. Svi navedeni ioni su negativni (anioni).

Vrati na pitanje

Koliku valenciju ima kisik?

Prikaži odgovor

Kisik je dvovalentan u većini svojih spojeva pa se tako npr. u molekuli vode atom kisika veže sa dvama atomima vodika pa je atom kisika dvovalentan.

Vrati na pitanje

Kako se označuje naboj iona?

Prikaži odgovor

Naboj iona označuje se kao gornji desni indeks uz simbol elementa, npr H+ (plus označava pozitivan naboj iona) ili F- (minus označava negativni naboj iona)

Vrati na pitanje

Koji je naziv spoja čija je formula K2S?

Prikaži odgovor

Bilo koji metal sa sumporom daje sulfide. Kako je K kemijski simbol za kalij naziv spoja je kalijev sulfid. U sulfidima sumpor je uvijek dvovalentan

Vrati na pitanje

Ionske kristale grade:

Prikaži odgovor

Ionski kristali su kristalne strukture koje nastaju gustim slaganjem iona metala i iona nemetala

Vrati na pitanje

Od čega je građena formulska jedinka nekog spoja?

Prikaži odgovor

Spajanjem iona metala (kationa) i iona nemetala (aniona) nastaje formulska jedinka. Formulska jedinka spoja pokazuje najmanji omjer broja kationa i aniona u ionskom kristalu.

Vrati na pitanje

Kolika je valencija dušikovog elementa u spoju NH3?

Prikaži odgovor

Atom vodika ima stalnu valenciju te je jednovalentan, dok atom dušika u različitim spojevima može imati više valencija. Da bi odredili valenciju dušika moramo odrediti broj atoma vodika i zbroj valencija svih vodikovih atoma. Jednovalentni vodik (I) u amonijaku ima tri (3) atoma pa je zbroj valencije svih vodikovih atoma tri (I x 3=3). Valenciju dušika dobit ćemo kada zbroj valencija svih vodikovih atoma (tri) podijelimo sa brojem atoma dušika u molekuli amonijaka. Broj atoma dušika u molekuli amonijaka je jedan. Time dobivamo da je dušik u ovom spoju trovalentan (3:1=3)

Vrati na pitanje

Imenuj ion O2-?

Prikaži odgovor

O2- je oksidni ion, N3- je nitridni ioni, I- je jodidni ion, H30+ je oksonijev ion

Vrati na pitanje

Koja je formula željezova (II) klorida?

Prikaži odgovor

Kloridi su spojevi metala i klora, a u ovom slučaju metal je željezo. Znamo da je klor u kloridima jednovalentan a iz zadanog naziva spoja znamo da je željezo u ovom spoju dvovalentno. Moramo pronaći najmanji zajednički višekratnik valencija željeza i klora. Najmanji zajednički višekratnik od 2(valencija željeza) i 1 (valencija klora) je 2. Kako bi odredili indeks elemenata u spoju tj. broj atoma željeza i klora moramo najmanji zajednički višekratnik podijeliti sa valencijom svakog elementa. Za željezo je to 2 (najmanji zajednički višekratnik) podijeljeno sa 2 (valencija željeza)i dobivamo da je indeks željeza u spoju 1. Za klor je to 2 (najmanji zajednički višekratnik) podijeljeno sa 1 (valencija klora) i dobivamo da je indeks klora u spoju 2 (2:1=2). Ako je broj atoma nekog elementa u spoju 1 onda njega ne pišemo uz simbol elementa u spoju. Kako smo već ranije naučili simbole za željezo (Fe) i klor (Cl) onda znamo da je formula spoja FeCl₂

Vrati na pitanje

Ionski spojevi provode električnu struju ako su u:

Prikaži odgovor

U čvrstom stanju ionski spojevi ne vode električnu struju jer u ionskom kristalu nema slobodnih iona, dok u talini i vodenoj otopini provode. Većina ionskih kristala se dobro otapa u vodi (polarno otapalo), a njihove otopine dobro provode električnu struju zbog slobodnog gibanja iona

Vrati na pitanje

Čemu je jednak zbroj pozitivnih i negativnih naboja u ionskom spoju?

Prikaži odgovor

Zbroj pozitivnih i negativnih naboja u ionskim spojevima uvijek je jednak nuli pa su kristali u cjelini električki neutralni

Vrati na pitanje

Kako se naziva negativno nabijeni ion?

Prikaži odgovor

Anion je negativno nabijeni ion a nastaje ako neutralni atom primi jedan ili više elektrona

Vrati na pitanje

Odredi valenciju sumpora u spoju ZnS?

Prikaži odgovor

Atom cinka ima stalnu valenciju te je dvovalentan, dok atom sumpora u različitim spojevima može imati različite valencije. Da bi odredili valenciju sumpora moramo odrediti broj atoma cinka i zbroj valencija svih cinkovih atoma. Dvovalentan cink (II) u cinkovom sulfidu ima jedan (1) atom pa je zbroj valencije svih cinkovih atoma dva (II x 1=2). Valenciju sumpora dobit ćemo kada zbroj valencije svih atoma cinka (izračunali smo da je ona 2) podijelimo sa brojem atoma sumpora u molekuli cinkova sulfida. Broj atoma sumpora u molekuli cinkova sulfida je jedan. Time dobivamo da je sumpor u ovom spoju dvovalentan (2:1=2)

Vrati na pitanje

Kako se zove formula kojom prikazujemo najmanji omjer atoma ili iona u kemijskom spoju?

Prikaži odgovor

Formula kojom prikazujemo najmanji omjer atoma ili iona u kemijskom spoju nazivamo empirijska formula

Vrati na pitanje

Koliko je bakar valentan u spoju CuO?

Prikaži odgovor

Koliko je bakar valentan u spoju CuO. Atom kisika ima stalnu valenciju te je dvovalentan, dok atom bakra u različitim spojevima može imati različite valencije. Da bi odredili valenciju bakra moramo odrediti broj atoma kisika i zbroj valencija svih kisikovih atoma. Dvovalentan kisik (II) u spoju CuO ima jedan (1) atom pa je zbroj valencije svih kisikovih atoma dva (II x 1=2). Valenciju bakra dobit ćemo kada zbroj valencije svih kisikovih atoma (izračunali smo da je ona 2) podijelimo sa brojem atoma bakra u spoju CuO. Broj atoma bakra u spoju CuO je jedan. Time dobivamo da je bakar u ovom spoju dvovalentan (2:1=2)

Vrati na pitanje

Kako nastaju ioni?

Prikaži odgovor

Ion nastaje kada neutralni atom ili molekula izgubi ili primi jedan elektron ili više njih.

Vrati na pitanje

Litijev ion Li+ ima 3 protona i 4 neutrona. Koliko ima elektrona?

Prikaži odgovor

Litij ima protonski broj 3 što znači da ima 3 protona. Litij ima maseni broj (A) 7 što znači da ima 4 neutrona (masenim broj A=N(p+)+N(n0), pa iz ove formule možemo izračunati broj neutrona). U neutralnom atomu broj protona je jednak broju elektrona,a kako litijev ion ima naboj +1 znači da je otpustio jedan elektron pa više nema 3 elektrona. Broj elektrona N(e-)=2

Vrati na pitanje

Koliku valenciju ima kalcij?

Prikaži odgovor

Kalcij je metal koji se nalazi u drugoj skupini a metali druge skupine elemenata uvijek su dvovalentni, slično kao i kisik koji je dvovalentan u većini svojih spojeva

Vrati na pitanje

Koliko je sumpor valentan u spoju SO2?

Prikaži odgovor

Atom kisika ima stalnu valeneciju te je dvovalentan, dok atom sumpora u različitim spojevima može imati više valencija. Da bi odredili valenciju sumpora moramo odrediti broj atoma kisika i zbroj valencija svih kisikovih atoma. Dvovalentan kisik (II) u molekuli SO₂ ima dva (2) atoma pa je zbroj valencije svih kisikovih atoma četiri(II x 2=4). Valenciju sumpora dobit ćemo kada zbroj valencije svih atoma kisika (izračunali smo da je ona 4) podijelimo sa brojem atoma sumpora u molekuli SO₂ (Broj atoma sumpora u molekuli SO₂ je jedan) Time dobivamo da je sumpor u ovom spoju četverovalentan:IV (4:1=4)

Vrati na pitanje

Koje je značenje navedenog spoja 6KF?

Prikaži odgovor

Molekule su spojevi nemetala, a formulske jedinke spojevi metala i nemetala. Kako se kalijev fluorid (KF) sastoji od kalija (K) koji je metal i fluora (F) koji je nemetala, kalijev fluorid (KF) je formulska jedinka. Koeficijent (6) koji se nalazi ispred spoja nam govori o broju istovrsnih molekula/formulskih jedinki u spoju. Ispravan odgovor je šest formulskih jedinki kalijeva fluorida

Vrati na pitanje

Kako nazivamo najmanji brojčani omjer kationa i aniona u ionskom kristalu?

Prikaži odgovor

Najmanji brojčani omjer kationa i aniona u ionskom kristalu nazivamo formulskom jedinkom spoja

Vrati na pitanje

Koje je značenje navedenog spoja 3NH3?

Prikaži odgovor

Molekule su spojevi nemetala, a formulske jedinke spojevi metala i nemetala. Kako se amonijak (NH3) sastoji od dušika (N) i vodika(H) koji su nemetali amonijak je molekula. Koeficijent (3) koji se nalazi ispred spoja nam govori o broju istovrsnih molekula/formulskih jedinka u spoju. Ispravan odgovor je tri molekule amonijaka

Vrati na pitanje

Koji je naziv spoja čija je formula Cu2O?

Prikaži odgovor

Ako neki element tvori spojeve u kojima ima različitu valenciju, tada se u nazivu tih spojeva mora naznačiti i njihova valencija. U nazivu spoja valenciju označujemo rimskim brojem u zagradi koji se piše iza posvojnog pridjeva imena tog elementa. Atom kisika ima stalnu valenciju te je dvovalentan, dok atom bakra u različitim spojevima može imati različite valencije. Da bi odredili valenciju bakra moramo odrediti broj atoma kisika i zbroj valencija svih kisikovih atoma. Dvovalentan kisik (II) u molekuli Cu2O ima jedan (1) atom pa je zbroj valencije svih kisikovih atoma dva( II x 1=2). Valenciju bakra dobit ćemo kada zbroj valencije svih atoma kisika (izračunali smo da je ona 2) podijelimo sa brojem atoma bakra u molekuli Cu2O. Broj atoma bakra u molekuli Cu2Oje dva (2). Time dobivamo da je bakar u ovom spoju jednovalentan (2:2=1). Metali sa kisikom daje okside pa je naziv ovog spoja bakrov(I) oksid

Vrati na pitanje

Koja je formula živina (II) oksida?

Prikaži odgovor

Oksidi su spojevi metala sa kisikom, a u ovom slučaju metal je živa. Znamo da kisik ima stalnu valenciju i da je dvovalentan a iz zadanog naziva spoja možemo iščitati valenciju žive pa znamo da je živa u ovom spoju dvovalentna. Moramo pronaći najmanji zajednički višekratnik valencija žive i kisika. Najmanji zajednički višekratnik od 2( valencija živa) i 2 (valencija kisika) je 2. Kako bi odredili indeks elemenata u spoju tj. broj atoma žive i kisika moramo najmanji zajednički višekratnik podijeliti sa valencijom svakog elementa. Za živu je to 2 (najmanji zajednički višekratnik) podijeljeno sa 2 (valencija žive)i dobivamo da je indeks žive u spoju 1. Za kisik je to 2 (najmanji zajednički višekratnik) podijeljeno sa 2 (valencija kisika) i dobivamo da je indeks kisika u spoju 1. Ako je broj atoma nekog elementa u spoju 1 onda njega ne pišemo uz simbol elementa u spoju. Kako smo već ranije naučili simbole za živu i i kisik onda znamo da je formula spoja HgO

Vrati na pitanje

Kako označavamo valenciju?

Prikaži odgovor

Svojstvo atoma da se veže s točno određenim brojem atoma drugog elementa naziva se valencija. Valencije elemenata u kemijskim formulama označuju se rimskim brojem iznad elementa. U nazivu spoja valenciju označujemo rimskim brojem u zagradi koji se piše iza posvojnog pridjeva imena tog elementa (npr. dušikov (II) oksid)

Vrati na pitanje