Valencije atoma, kemijske formule i nazivi spojeva

Oksidi su spojevi metala sa kisikom, a u ovom slučaju metal je živa. Znamo da kisik ima stalnu valenciju i da je dvovalentan a iz zadatka možemo iščitati valenciju žive pa znamo da je živa u ovom spoju dvovalentna. Moramo pronaći najmanji zajednički višekratnik valencija žive i kisika. Najmanji zajednički višekratnik od 2( valencija živa) i 2 (valencija kisika) je 2. Kako bi odredili indeks elemenata u spoju tj. broj atoma žive i kisika moramo najmanji zajednički višekratnik (2) podijeliti sa valencijom svakog elementa. Za živu je to 2 (najmanji zajednički višekratnik) podjeljeno sa 2 (valencija žive) i dobivamo da je indeks žive u spoju 1. Za kisik je to 2 (najmanji zajednički višekratnik) podjeljeno sa 2 (valencija kisika) i dobivamo da je indeks kisika u spoju 1. Ako je broj atoma nekog elementa u spoju 1 onda njega ne pišemo uz simbol elementa u spoju (ne pišemo Hg101). Kako smo već ranije naučili simbole za živu (Hg) i kisik(O) onda znamo da je formula spoja HgO

Atom kisika ima stalnu valneciju te je dvovalentan, dok atom sumpora u različitim spojevima može imati više valencija. Da bi odredili valenciju sumpora moramo odrediti broj atoma kisika i zbroj valencija svih kisikovih atoma. Dvovalentan kisik (II) u molekuli SO2 ima dva (2) atoma pa je zbroj valencije svih kisikovih atoma četiri(II x 2=4). Valenciju sumpora dobit ćemo kada zbroj valencije svih atoma kisika (izračunali smo da je ona 4) podijelimo sa brojem atoma sumpora u molekuli SO2. Broj atoma sumpora u molekuli SO2 je jedan. Time dobivamo da je sumpor u ovom spoju četverovalentan (4:1=4)

Kloridi su spojevi metala i klora, a u ovom slučaju metal je željezo. Znamo da je klor u kloridima jednovalentan a iz zadatka možemo iščitati valenciju željeza pa znamo da je željezo u ovom spoju dvovalentno (II). Moramo pronaći najmanji zajednički višekratnik valencija željeza i klora. Najmanji zajednički višekratnik od 2(valencija željeza) i 1 valencija klora) je 2. Kako bi odredili indeks elemenata u spoju tj. broj atoma željeza i klora moramo najmanji zajednički višekratnik podijeliti sa valencijom svakog elementa. Za željezo je to 2 (najmanji zajednički višekratnik) podjeljeno sa 2 (valencija željeza) i dobivamo da je indeks željeza u spoju 1. Za klor je to 2 (najmanji zajednički višekratnik) podjeljeno sa 1 (valencija klora) i dobivamo da je indeks klora u spoju 2 (2:1=2). Ako je broj atoma nekog elementa u spoju 1 onda njega ne pišemo uz simbol elemnta u spoju. Kako smo već ranije naučili simbole za željezo (Fe) i klor (Cl) onda znamo da je formula spoja FeCl₂

Ako neki element tvori spojeve u kojima ima različitu valenciju, tada se u nazivu tih spojeva mora naznačiti i njihova valencija. U nazivu spoja valenciju označujemo rimskim brojem u zagradi koji se piše iza posvojnog pridjeva imena tog elementa. Atom kisika ima stalnu valenciju te je dvovalentan, dok atom bakra u različitim spojevima može imati više valencija. Da bi odredili valenciju bakra moramo odrediti broj atoma kisika i zbroj valencija svih kisikovih atoma. Dvovalentan kisik (II) u molekuli Cu2O ima jedan (1) atom pa je zbroj valencije svih kisikovih atoma dva( II x 1=2). Valenciju bakra dobit ćemo kada zbroj valencije svih atoma kisika (izračunali smo da je ona 2) podijelimo sa brojem atoma bakra u molekuli Cu2O. Broj atoma bakra u molekuli Cu2Oje dva (2). Time dobivamo da je bakar u ovom spoju jednovalentan (2:2=1). Metali sa kisikom daje okside pa je naziv ovog spoja bakrov(I) oksid